naslovna  |  Aktuelno  |  Multipli mijelom – podmukli rak koji se sve češće dijagnostikuje
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

02. 08. 2021. | 

Multipli mijelom – podmukli rak koji se sve češće dijagnostikuje

Multipli mijelom je rak koštane srži, koji uzrokuje oštećenje bubrega, anemiju, hronični bol, neurološke smetnje, oštećenja i prelome kostiju. Oboleli imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na virusne infekcije. U Srbiji se godišnje dijagnostikuje više od trista novih slučajeva.

„Multipli mijelom je maligno oboljenje koštane srži. Iako smo nekada pričali o njemu kao retkoj bolesti, zahvaljujući naprednim dijagnostičkim metodama, multipli mijelom je zapravo na drugom mestu među hematološkim malignitetima sa 80.000 obolelih u svetu godišnje“, kaže prof. dr Jelena Bila.

Razogovor Ivane Milenković sa Jelenom Bilom možete pogledati na sajtu rts.rs

U Srbiji se svake godine dijagnostikuje 339 novih slučajeva. To je za period od 2014. do 2017. povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodni period.

„Za takvo povećanje broja je najzaslužnije bolje dijagnotikovanje i veće prijavljivanje. Sve ostale spekulacije o povećanju broja maligniteta zahtevaju veoma ozbiljne statističke procene i epidemiološke studije“, naglašava Bila.

Simptomi multiplog mijeloma su veoma nespecifični – osećaj umora, bolovi u kostima malaksalost, nagli bol posle nošenja nekog predmeta nastao patološkim prelomom nekog od pršljenova kičmenog stuba...

„Najbolja prevencija su redovne kontrole, dva puta godišnje, gde već neke promene u krvi mogu da ukažu na postojanje hematološkog oboljenja – visoka sedimentacija, anemija, oštećenje bubrežne funkcije. To je već signal za proveru koncentracije ukupnih proteina u krvi ili uzorku 24-časovnog urina“, ističe doktorka Klinike za hematologiju KC Srbije.

Multipli mijelom je sporonapredujuća hematološka bolest i sam klinički stadijum oboljenja ukazuje na veličinu tumorske mase.

„Ono što je nama daleko važnije su prognostički faktori – neki parametri koji se mogu odrediti iz krvi i neki iz same maligne ćelije“, dodaje prof. dr Bila.

Vest je preuzeta sa sajta rts.rs