naslovna  |  Aktuelno  |  Limfom u svetu ima oko milion ljudi, u Srbiji svake godine novih 1.200 obolelih
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktuelno

21. 09. 2021. | 

Limfom u svetu ima oko milion ljudi, u Srbiji svake godine novih 1.200 obolelih

Širom sveta se obeležava "Dan borbe protiv limfoma". Sa njim živi oko milion ljudi u svetu. U Srbiji svake godine oko 1200 osoba dobije tu dijagnozu. Koju poruku danas šalju udruženja pacijenata, a koju lekari?

Možda ne znate šta je limfom, ali ste sigurno čuli za njega. Limfom je rak limfocita. Nekad je bio redak, a danas je na sedmom mestu najčešćih maligniteta. Šta ga izaziva, da li može da se spreči, kako se leči? Šta su limfotiti?

„Danas je svetski Dan borbe protiv limfoma koji je veoma zastupljena bolest, na koju se još uvek nedovoljno misli. Limfomi su maligne bolesti belih krvnih zrnaca koja su odgovorna za naš stečeni imunitet, koji stičemo tokom života i koji nas štiti. Imunski odgovor se odvija u limfnom tkivu i limfnim čvorovima, kojih ima oko 600 u našem organizmu", rekla je dr Zorica Cvetković, hematolog KBC "Zemun".

Video možete pogledati na sajtu rts.rs

Kako limfnog tkiva ima svuda, a naš organizam dolazi u dodir sa uzročnicima bolesti i oštećenja, limfom može da zahvati bilo koji organ.

Koji simptomi prate limfom, na šta treba obratiti pažnju?

„Postoji puno različitih vrsta limfoma, nehočkinski limfomi, Hočkinovi limfomi i hroničnoj limfocitnoj leukemiji. Simptomi su noćno znojenje, neobjašnjiva temperatura koja nije povezana sa infekcijama, gubitak telesne mase, malaksalost. Limfomi mogu biti potpuno asimptomatski, zato je potrebna sistematska godišnja kontrola", istakla je Dr Zorica Cvetković, hematolog, KBC "Zemun".

Kako navodi Maja Kocić, predsednica Udruženja „Lipa", kada je saznala da boluje od limfoma, nije bila mnogo uplašena, jer nije znala šta je limfom.

„Agresivniji podtipovi limfoma, jedan od njih sam imala,idu sa simtomima koji nisu specifični. Kada je stanje postalo ozbiljno, otišla sam kod lekara. Nakon postavljene dijagnoze, krenula sam sa lečenjem.Terapija je podrazumevala citostatsku terapiju, zračnu terapiju, a pošto to nije dalo željene rezultate, određena je transplantacija koštane srži. Dve godine sam kao održavajuću terapiju primala monohromska antitela", rekla je Maja Kocić.

Takođe dodaje da je tokom pandemije koronavirusa, radilo je savetovalište za pacijente, a sedam hematologa je držalo onlajn konsultacije.

Vest je preuzeta sa sajta rts.rs