Limfom je rak limfnih čvorova, peti najučestaliji malignitet na svetu i jedan od onih čija je incidenca u značajnom porastu. Problem kod ove bolesti je što su simptomi uglavnom uobičajeni i doktori vrlo teško prepoznaju kada je u pitanju hroničan umor ili posledica bolesti. Simptomi limfoma su bezbolni i karakterišu ih uvećani limfni čvorovi, najčešće na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivi gubitak težine, noćno znojenje, svrab po koži, kašalj, uvećana slezina, groznica i blago povišena temperatura. Uobičajen je i poremećaj u krvnoj slici (normocitna anemija) ili u leukocitarnoj formuli (limfocitopenija), ubrzana sedimentacija, odnosno pozitivni zapaljenski sindrom. Ovi simptomi mogu a budu i znak nekih manje ozbiljnih stanja kao što su grip ili neke druge infekcije, ali ukoliko duže traju, neophodno je obratiti e lekaru. Sledstveno tome, pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara i vrlo često budu neblagovremeno dijagnostikovani kada su i prognoze i sam ishod lečenja nepovoljniji.

Tačan uzrok za nastanak limfoma nije poznat i javlja se u svim uzrastima, iako je učestaliji kod muškaraca i kod osoba starije životne dobi. Najčešće pitanje je zašto baš ja, ali odgovor nije moguće precizno dati jer se zaista ne znaju uzroci dobijanja limfoma, ni jedan sa sigurnošću. U Evropi više od 360.000 pacijenata trenutno ima limfom. Godišnje se registruje oko 135.000 novih slučajeva, a oko 32.000 ljudi izgubi svoju bitku sa limfomom i hroničnom limfocitnom leukemijom. Neblagovremeno uspostavljena dijagoza, zajedno sa nejednakim pristupom savremenim terapijama, najveći su problem sa kojima se suočava većina pacijenata. U Srbiji dve osobe svakog dana saznaju da imaju limfom, mada se procenjuje da je broj oboleli dva do tri puta veći u odnosu na broj dijagnostikovanih. Čak 59 odsto pacijenata dobije pogrešnu prvu dijagnozu. Jedan od razloga je i loša informisanost javnoti o limfomu i nepoznavanje simptoma bolesti.

Postoje značajne razlike u pogledu nege i tretmana pacijenata u evropskim zemljama, kako onim u Evropskoj uniji, tako i onim van nje. Predstavnci Udruženja navode da je na primer, u Engleskoj na godišnjem nivou socijalnim osiguranjem bilo pokriveno 65 terapija, dok u Srbiji za isti period socijalno osiguranje pokriva 42 terapije.

Rana i tačna dijagnostika limfoma jako bitna, jer ukoliko se neki tipovi limfoma ne leče na vreme, mogu dovesti i do smrtnog ishoda u kratkom vremenskom periodu. Za lečenje limfoma u svetu i u Srbiji postoje savremene terapijske opcije koje daju nadu pacijentima u izlečenje.

Prema najnovijim klasifikacijama postoji više od 60 različitih podtipova limfoma, podeljenih u dve osnovne grupe Hodgkin i non Hodgkin-ov limfom. Hodgkin-ov limfom je tip limfoma koji se ređe pojavljuje. Uglavnom se javlja kod mlađih osoba između 15 i 30 godina i kod starijih od 60 godina. U Srbiji se godišnje po nekim procenama dijagnostikuje između 250 i 300 novih slučajeva ovog limfoma. Postoji i oko 50 različitih podtipova non Hodkinovog limfoma, od blagih do vrlo agresivnih. Statistika pokazuje da od ove vrste limfoma u Srbiji oboli oko 900 ljudi svake godine.

Svetski Dan borbe protiv limfoma pokrenut je 2004. godine od strane Lymphoma Coalition, svetske mreže sa ciljem da se poveća nivo svesti javnosti o limfomu i njegovim simptomima.