Karcinom bubrega

Karcinom bubrega

Karcinom bubrega

Aktuelno

Simptomi i faktori rizika

Karcinom bubrežnih ćelija (engl Renal Cell Carcinoma-RCC) se nalazi na 10. mestu najčešćih malignih bolesti u Evropi. Muškarci češće oboljevaju od žena. Incidenca raste sa godinama starosti, tako da dostiže plato između 70-75 godine. Faktori rizika za nastanak ove bolesti su višestruki: pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, ali i genetske mutacije. Ostali, manje istraženi faktori su alkohol, šećerna bolest, dugotrajna hemodijaliza zbog bubrežne slabosti i stečena policistična bolest bubrega. Klasični trijas simptoma čine krv u mokraći, bol u slabini i opipljiva masa u stomaku. Međutim, javlja se u svega 6-10% slučajeva i u vezi je sa agresivnom histologijom i uznapredovalom bolešću.

U oko 20% bolesnika registruje se tzv. paraneoplastični sindrom, u sklopu koga se javlja opšta slabost, gubitak telesne težine, povišena telesna temperatura, anemija, arterijska hipertenzija, bol u mišićima, povišena sedimentacija, povišene vrednosti kalcijuma u krvi. Neki pacijenti imaju simptome uzrokovane metastatskom bolešću, kao što je bol u kostima ili uporni kašalj. 

Prvi odlazak kod lekara

prvi odlazak kod lekaraMnogi bubrežni tumori su asimptomatski, zbog čega bolesnik često odlazi kod lekara kad je bolest već u uznapredovalom stadijumu. U više od 50% bolesnika, tumori bubrega se otkrivaju slučajno, prilikom ispitivanja zbog drugih oboljenja ili nespecifičnih simptoma. Kad se posumnja na karcinom bubrega, obavezan je pregled kompjuterizovanom tomografijom (CT) grudnog koša, abdomena i male karlice kao i kompletne laboratorijske analize. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma bolesti, fizikalnog pregleda, radioloških dijagnostičkih procedura i histopatološke potvrde biopsijom tumora (svetloćelijski i nesvetloćelijski tip). Radiološke dijagnostičke metode su značajne kako za postavljanje dijagnoze tako i za utvrđivanje stadijuma bolesti. Na osnovu Robsonove klasifikacije, koja se zasniva na ograničenosti tumora bubrega u odnosu na određene anatomske strukture, razlikuju se četiri stadijuma. Prvi stadijum predstavlja tumor koji je ograničen na bubrežnu kapsulu; drugi stadijum čini tumor koji je ograničen na Gerotin bubrežni omotač; tumor u trećem stadijumu se proširio na bubrežnu venu, donju šuplju venu ili regionalne limfne čvorove, dok četvrti stadijum predstavlja tumor koji se proširio na susedne ili udaljene organe. Danas se koristi klasifikacija Internacionalne unije za borbu protiv raka, TNM klasifikacija, koja predstavlja značajan prognostički napredak u odnosu na Robsonovu klasifikaciju. T (T1-T4) označava primarni tumor, N (N0-N2) regionalne limfne čvorove, a M (M0-M1) udaljene metastaze.

Lečenje

lecenjeOsnovu lečenja lokalizovanog RCC predstavlja hirurški pristup, tj. radikalna operacija tumora i/ili bubrega. Radikalna nefrektomija se može izvesti kao otvorena ili laparoskopska operacija (klasična ili robotska). Parcijalna nefrektomija se preporučuje kod pacijenata sa jednim bubregom, ako istovremeno postoje obostrani tumori ili kod bubrežne insuficijencije.Značajno učešće benignih tumora u slučaju malih bubrežnih promena, kao i činjenica da se one često dijagnostikuju u starijem životnom dobu i kod pacijenata sa više pridruženih bolesti, uticali su na prihvatanje aktivnog praćenja u odabranoj grupi bolesnika. Princip neoadjuvantne (pre operacije) i/ili adjuvantne terapije (posle operacije) još nije zaživeo u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Osnovni vid lečenja lokalno uznapredovalog i/ili metastatskog RCC je terapija lekovima. Najveće kliničko iskustvo  ostvareno je u lečenju svetloćelijskog podtipa. U poslednjoj deceniji, posle višegodišnjih napora istraživača i kliničara, uspostavljeni su novi terapijski standardi, uz značajno poboljšanje prognoze pacijenata sa metastatskim RCC-om. Primarni cilj moderne terapije je da se što duže odloži napredovanje bolesti uz što bolji kvalitet život bolesnika, i umereno produži njihovo preživljavanje. Prema svetskim preporukama, u prvoj terapijskoj liniji za svetloćelijski tip mRCC sa dobrom ili srednjom prognozom, nalaze se lekovi iz grupe  inhibitora protein kinaze, kao i inhibitora angiogeneze. Kod svetloćelijskog tipa RCC sa lošom prognozom, lek iz grupe m-TOR inhibitora ima najvišu preporuku za primenu. Kod pacijenata sa ne-svetloćelijskim tipom RCC, bez obzira na prognostičku grupu, standardna terapija praktično nije definisana, i preporuka svih vodiča je da ove pacijente treba lečiti u okviru kliničkih studija. Sa otkrićem nove klase imunoterapije, tzv. imunoonkoloških lekova, primarni terapijski cilj u mRCC postaje značajno produženje ukupnog preživljavanja. To su inovativni lekovi koji imaju za cilj da osnaže organizam pacijenta kako bi bio sposoban da se bori protiv karcinoma. Odobrenjem jednog od njih, kao terapijskog standarda u sekundarnoj, drugoj terapijskoj liniji, registruje se značajna korist upravo u produženju preživljavanja. Pored ispitivanja kombinacije imuno-onkoloških lekova u sekundarnoj liniji mRCC, potvrđeno je da kombinacija ovih lekova značajno poboljšava ukupno preživljavanje pacijenata sa mRCC srednje i loše prognoze, i u prvoj liniji terapije u odnosu na aktuelne standarde. U toku su mnogobrojne kliničke studije koje ispituju nove imunoterapeutike, njihove međusobne kombinacije ili kombinacije sa već etabliranim target lekovima u ovoj bolesti. Klinička racionala za ovakav pristup je postizanje sinergizma aktivnosti kombinacijom pojedinačnih aktivnih lekova, a biološka racionala je pojačanje efikasnosti imunoterapije.

Moja priča

Prvi susret sa sumnjom na tešku bolest ili dijagnozom karcinoma nikome nije lak. Strah, neizvesnost, tuga, nemoć su samo neke od emocija kroz koja većina ljudi u takvoj situaciji prolaze. A posle toga, tek, počinje lečenje i borba. Važno je da znate da niste sami i da oko Vas ima ljudi koji prolaze kroz isto,  ali i mnogo onih koji su izašli iz ove borbe kao pobednici! Zato Vas ohrabrujemo da se raspitate o udruženjima pacijenata koja mogu da Vam budu podrška na putu na kom ste, da Vas saslušaju, podrže ili  da Vam pomognu da razumete svoju bolest kao i lečenje kroz koje prolazite. Ova udruženja su osnovali ljudi koji su prošli kroz borbu sa karcinomom, članovi njihovih porodica i njihovi prijatelji, zato što znaju koliko je teško biti sam sa bezbroj pitanja koja su bez odgovora. Oni najbolje znaju i mogu da razumeju kroz šta prolazite.  Zato ih potražite! 

Literatura

  1. https://seer.cancer.gov/statfacts/html/kidrp.html (Accessed on October 2017.).
  2. http://eu-cancer.iarc.fr/EUCAN (Accessed on October 2017.). 
  3. Brierley, J.D., et al., TNM classification of malignant tumors. UICC International Union Against Cancer. 8th edn. Wiley-Blackwell, 2017. 199.
  4. National Comprehensive Cancer Network. NCCN Clinical Practice Guidelines in Oncology: Kidney Cancer. Version 4.2018.
  5. Hemal AK, Kumar A, Kumar R, et al. Laparoscopic versus open radical nephrectomy for large renal tumors: a long-term prospective comparison. J Urol 2007;177:862–6.
  6. Escudier, et al.  Renal cell carcinoma: ESMO Clinical Practice Guidelines for diagnosis, treatment and follow-up. Ann Oncol 2016; 27 (suppl. 5): v58–v68.
  7. A Sanchez-Gastaldo, E Kempf, A Gonzales del Alba et al. Systemic treatment of renal cell cancer: A comprehensive review. Cancer Treatment Reviews, 60:77-89, 2017.
  8. AT Beksac, DJ Paulicci, KA Blum et al. Heterogeneity in renall cell carcinoma. UrolOncol: Seminars and Original Investigations 35:507-515, 2017.
  9. Motzer RJ, Hutson TE, Tomczak P, Michaelson MD, Bukowski RM, Oudard S, et al. Overall survival and updated results for sunitinib compared with interferon alfa in patients with metastatic renal cell carcinoma. J Clin Oncol. 2009;27(22):3584–3590. doi: 10.1200/JCO.2008.20.1293. 
  10. Sternberg CN, Hawkins RE, Wagstaff J, Salman P, Mardiak J, Barrios CH, et al. A randomised, double-blind phase III study of pazopanib in patients with advanced and/or metastatic renal cell carcinoma: final overall survival results and safety update. Eur J Cancer. 2013;49(6):1287–1296. doi: 10.1016/j.ejca.2012.12.010. 
  11. Rini BI, Escudier B, Tomczak P, Kaprin A, Szczylik C, Hutson TE, et al. Comparative effectiveness of axitinib versus sorafenib in advanced renal cell carcinoma (AXIS): a randomised phase 3 trial. Lancet. 2011; 378 (9807): 1931–1939. doi: 10.1016/S0140-6736(11)61613-9. 
  12. Motzer RJ, Escudier B, McDermott DF, George S, Hammers HJ, Srinivas S, et al. Nivolumab versus everolimus in advanced renal-cell carcinoma. N Engl J Med. 2015;373:1803–1813. doi: 10.1056/NEJMoa1510665.