Skrining karcinoma (raka) cerviksa
Razumevanje skrininga karcinoma
Skrining je važna metoda koja se koristi za otkrivanje potencijalnih znakova karcinoma u ranoj fazi, čak i pre nego što se pojave simptomi.
Univerzalni skrining, koji se naziva i masovni skrining ili skrining populacije, odnosi se na skrining pojedinaca u određenoj starosnoj grupi, bez obzira na njihove faktore rizika. S druge strane, selektivni skrining se usmerava na otkrivanje pojedinaca sa povećanim rizikom od razvoja karcinoma, kao što su oni sa porodičnom istorijom bolesti.
Skrining igra ključnu ulogu za otkrivanje karcinoma tokom njihovih ranih faza. Osnovni princip dobrog skrininga karcinoma je dobijanje vrednih informacija bez većeg rizika od štete. Skrining karcinoma potencijalno predstavlja rizik po zdravlje i trebalo bi da se primeni samo onda kada postoji medicinska indikacija.
Skrining raka grlića materice: Zašto je pregled ključan za zdravlje?
Rak grlića materice je, nažalost, drugi najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji. Ipak, postoji i jedna izuzetno važna, pozitivna činjenica: rak grlića materice je gotovo u potpunosti preventabilan! Zahvaljujući redovnom skriningu, možemo otkriti promene na ćelijama mnogo pre nego što se razvije invazivni karcinom. Upravo u tome leži ključ borbe protiv ove bolesti, u ranoj dijagnostici i pravovremenoj reakciji.
Šta je skrining i kako funkcioniše?
Skrining (rano otkrivanje) podrazumeva testiranje žena koje nemaju simptome, sa ciljem pronalaženja premalignih promena koje se mogu lako lečiti.
Dva su ključna testa u programu skrininga:
Papanikolau test (Papa test): Ova metoda, iako starija, i dalje je važan alat. Papa test podrazumeva uzimanje brisa sa grlića materice i traži promene na ćelijama (displaziju ili premaligne promene) koje bi u budućnosti mogle prerasti u rak.
Test na humani papiloma virus (HPV test): Rak grlića materice je u skoro 100% slučajeva uzrokovan dugotrajnom infekcijom visokorizičnim tipovima HPV. HPV test direktno utvrđuje prisustvo samog virusa na grliću, dajući nam rano upozorenje o riziku.
Najnovije globalne preporuke, koje su prihvatile i mnoge evropske zemlje, sve više se oslanjaju na primarni HPV skrining kao precizniji i efikasniji metod za ciljanu identifikaciju žena sa najvećim rizikom – Svetska zdravstvena organizacija.
Kada i koliko često je potrebno ići na pregled?
Preporuke za skrining se mogu razlikovati od zemlje do zemlje, ali i u zavisnosti od starosti žene i prisustva HPV. U Srbiji, Nacionalni program ranog otkrivanja raka grlića materice poziva na skrining žene starosti od 25 do 64 godine. Detaljne informacije o programu i pozivima za testiranje možete pronaći na sajtu nadležnog instituta
Opšte međunarodne smernice često predlažu započinjanje skrininga u ranim dvadesetim godinama (Papa test), dok se HPV testiranje obično uvodi nakon 30. godine, sa ređim, ali preciznijim intervalima (npr. na 5 godina, ukoliko je rezultat negativan).
Čak i ako ste primili HPV vakcinu ona je izuzetno važna primarna prevencija jer je redovan skrining i dalje neophodan. Vakcina štiti od najčešćih, ali ne od svih tipova HPV. Redovnim skriningom, otkrivene premaligne promene se u potpunosti mogu ukloniti jednostavnim procedurama, čime se sprečava razvoj karcinoma. To znači da je rak grlića materice maligna bolest koju ne morate dobiti. Razgovarajte sa svojim ginekologom o optimalnom rasporedu skrininga za vas i budite deo miliona žena koje svake godine odlučuju da preuzmu kontrolu nad prevencijom.
Karakteristike efikasnih skrining testova za karcinom
Različite procedure skrininga karcinoma imaju različite rizike, ali u praksi testovi obično imaju zajedničke specifične karakteristike. Ako se skrining testom otkrije karcinom, naknadno bi trebalo da se obezbede opcije za lečenje. Pored toga, pacijenti treba da dobiju jasno objašnjenje faktora koji doprinose njihovom povećanom riziku od nastanka karcinoma i da im se opravda potreba za sprovođenjem određenog testa.
U sklopu procesa testiranja, zdravstveni radnici treba da edukuju pacijente o prevalenciji lažnо pozitivnih rezultata i omoguće im da razumeju kontekst njihovih ishoda na testu. Ako je dostupno više skrining testova, pružaoci zdravstvenih usluga treba da ih predstave zajedno sa drugim opcijama za sveobuhvatnu evaluaciju i donošenje odluka.
Prednosti efikasnih skrining testova za karcinom
Prednosti skrininga karcinoma su velike i značajne.Neke od ključnih prednosti su:
• Rano otkrivanje: Skrining omogućava identifikaciju karcinoma u njegovim najranijim fazama i omogućava da lečenje počne kada su šanse za uspešne ishode lečenja veće.
• Povećane stope preživljavanja: Rano otkrivanje putem skrininga može dovesti do efikasnijeg lečenja uz potencijalno poboljšanje stope preživljavanja osoba sa karcinomom.
• Personalizovana nega: Skrining pomaže pri identifikaciji pojedinaca sa većim rizikom od razvoja karcinoma i
Reference
1. Cancer screening overview. (2020). National Cancer Institute. cancer.gov
2. Wilson JM, Jungner G (1968). Principles and Practice of Screening for Disease (PDF). Public Health Papers. Vol. 34. Geneva: World Health Organization.
3. Carr, B. T. (2018, November 29). Pros and cons of 18 medical tests. Consumer Reports. consumerreports.org
4. Coleman C. (2017). Early Detection and Screening for Breast Cancer. Seminars in oncology nursing, 33(2), 141–155. doi.org
5. Wood, D. E., Kazerooni, E. A., Baum, S., Eapen, G. A., Ettinger, D. S., Hou, L., Jackman, D. M., Klippenstein, D., Kumar, R., Lackner, R. P., Leard, L. E., Lennes, I. T., Leung, A. N., Makani, S., Massion, P. P., Mazzone, P. J., Merritt, R. E., Meyers, B. F., Midthun, D. E., . . . Hughes, M. (2018). Lung Cancer Screening, version 3.2018, NCCN Clinical Practice Guidelines in Oncology. Journal of the National Comprehensive Cancer Network, 16(4), 412–441. doi.org
6. Kornek, T., & Augustin, M. (2013). Skin cancer prevention. Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft = Journal of the German Society of Dermatology : JDDG, 11(4), 283–298. doi.org
7. Shao, S. H., Allen, B., Clement, J., Chung, G., Gao, J., Hubbell, E., ... & Tummala, M. (2023). Multi-cancer early detection test sensitivity for cancers with and without current population-level screening options. Tumori Journal, 109(3), 335-341.
8. Burra, P., Bretthauer, M., Buti Ferret, M., Dugic, A., Fracasso, P., & Leja, M. (2022). Digestive cancer screening across Europe.
9. Staples, J. N., & Duska, L. R. (2019). Cancer screening and prevention highlights in gynecologic cancer. Obstetrics and Gynecology Clinics, 46(1), 19-36.
10. Argiris, A., & Eng, C. (2004). Epidemiology, staging, and screening of head and neck cancer. Head and neck cancer, 15-60.
11. Leitzmann, M. F. (2011). Physical activity and genitourinary cancer prevention. Physical activity and cancer, 43-71.
12. Schiffman, J. D., Fisher, P. G., & Gibbs, P. (2015). Early detection of cancer: past, present, and future. American Society of Clinical Oncology educational book. American Society of Clinical Oncology. Annual Meeting, 57–65. https://doi.org/10.14694/EdBook_AM.2015.35.57
