Skrining

Karcinom materice: Prepoznavanje najvažnijeg signala i faktori rizika

Karcinom materice (poznat i kao rak endometrijuma) je najčešći maligni tumor ženskog reproduktivnog sistema u razvijenim zemljama. Za razliku od raka jajnika, on obično daje rane i jasne signale upozorenja, što ga čini visoko izlečivim ako se otkrije na vreme.

Krvarenje

Ključna razlika između karcinoma materice i drugih ginekoloških karcinoma je ta što se on često manifestuje u ranoj fazi. Najvažniji i najčešći simptom, koji nikada ne sme da se ignoriše, je:

Bilo kakvo krvarenje nakon menopauze.

Neuobičajeno, produženo ili obilno vaginalno krvarenje između ciklusa (kod žena koje još uvek imaju menstruaciju).

NAPOMENA: Krvarenje nakon menopauze nije normalna pojava i zahteva hitnu posetu ginekologu radi utvrđivanja uzroka. Ovo krvarenje signalizira problem u više od 90% slučajeva karcinoma endometrijuma.

Faktori rizika

Karcinom materice je povezan sa prevelikom i produženom izloženošću estrogenu bez odgovarajuće ravnoteže sa progesteronom. Faktori koji povećavaju rizik uključuju:

Gojaznost: Masno tkivo proizvodi estrogen, što može dovesti do prekomerne stimulacije endometrijuma (sluzokože materice).

Dijabetes i visok krvni pritisak: Često povezani sa gojaznošću i hormonskim disbalansom.

Hormonska terapija: Uzimanje samo estrogena bez progesterona kod žena u menopauzi.

Starost: Rizik raste, a većina dijagnoza se postavlja kod žena starijih od 55 godina.

Nuliparitet: Žene koje nikada nisu rađale imaju veći rizik.

Nasleđe: Iako ređe, Lynchov sindrom je značajan faktor koji dramatično povećava rizik od karcinoma endometrijuma.

Kako se postavlja dijagnoza? Budući da karcinom materice daje rani simptom (krvarenje), ne sprovodi se populacioni skrining testovima. Dijagnostika se sprovodi kod žena sa simptomima:

Transvaginalni ultrazvuk: za merenje debljine endometrijuma.

Biopsija endometrijuma (Histeroskopija): Jedina metoda za konačno postavljanje dijagnoze, gde se uzima uzorak tkiva na patohistološku analizu.

Najbolja prevencija karcinoma materice leži u pravovremenoj reakciji na krvarenje i kontroli faktora rizika (održavanje zdrave telesne težine i kontrola dijabetesa). Ukoliko primetite bilo kakvo neuobičajeno krvarenje, odmah se obratite lekaru. Rana dijagnoza ovog karcinoma znatno povećava šanse za potpuno izlečenje.

Prednosti efikasnih skrining testova za karcinom

Prednosti skrininga karcinoma su velike i značajne.Neke od ključnih prednosti su:

• Rano otkrivanje: Skrining omogućava identifikaciju karcinoma u njegovim najranijim fazama i omogućava da lečenje počne kada su šanse za uspešne ishode lečenja veće.

• Povećane stope preživljavanja: Rano otkrivanje putem skrininga može dovesti do efikasnijeg lečenja uz potencijalno poboljšanje stope preživljavanja osoba sa karcinomom.

• Personalizovana nega: Skrining pomaže pri identifikaciji pojedinaca sa većim rizikom od razvoja karcinoma i omogućava zdravstvenim radnicima da ponude personalizovane preventivne intervencije i praćenje.

• Smanjen intenzitet lečenja: Za karcinome koji su otkriveni u ranijoj fazi potrebne su manje agresivne i invazivne terapije od onih koje su potrebne za karcinom koji je otkriven u uznapredovalom stadijumu.

Skrining je od ključnog značaja za rano otkrivanje karcinoma kroz univerzalne ili selektivne pristupe. Obuhvata različite testove i procedure prilagođene specifičnim karcinomima. Praktično skrining testovi treba da obezbede opcije za lečenje ukoliko se otkrije karcinom, jasno objasne faktore rizika i edukuju pacijente o lažnо pozitivnim rezultatima.

Prednosti skrininga uključuju rano otkrivanje, povećanu stopu preživljavanja, personalizovanu negu i smanjeni intenzitet lečenja. Konsultovanje pružalaca zdravstvenih usluga je od suštinskog značaja za određivanje odgovarajućih protokola skrininga na osnovu individualnih okolnosti.

Reference

1. Cancer screening overview. (2020). National Cancer Institute. cancer.gov

2. Wilson JM, Jungner G (1968). Principles and Practice of Screening for Disease (PDF). Public Health Papers. Vol. 34. Geneva: World Health Organization.

3. Carr, B. T. (2018, November 29). Pros and cons of 18 medical tests. Consumer Reports. consumerreports.org

4. Coleman C. (2017). Early Detection and Screening for Breast Cancer. Seminars in oncology nursing, 33(2), 141–155. doi.org

5. Wood, D. E., Kazerooni, E. A., Baum, S., Eapen, G. A., Ettinger, D. S., Hou, L., Jackman, D. M., Klippenstein, D., Kumar, R., Lackner, R. P., Leard, L. E., Lennes, I. T., Leung, A. N., Makani, S., Massion, P. P., Mazzone, P. J., Merritt, R. E., Meyers, B. F., Midthun, D. E., . . . Hughes, M. (2018). Lung Cancer Screening, version 3.2018, NCCN Clinical Practice Guidelines in Oncology. Journal of the National Comprehensive Cancer Network, 16(4), 412–441. doi.org

6. Kornek, T., & Augustin, M. (2013). Skin cancer prevention. Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft = Journal of the German Society of Dermatology : JDDG, 11(4), 283–298. doi.org

7. Shao, S. H., Allen, B., Clement, J., Chung, G., Gao, J., Hubbell, E., ... & Tummala, M. (2023). Multi-cancer early detection test sensitivity for cancers with and without current population-level screening options. Tumori Journal, 109(3), 335-341.

8. Burra, P., Bretthauer, M., Buti Ferret, M., Dugic, A., Fracasso, P., & Leja, M. (2022). Digestive cancer screening across Europe.

9. Staples, J. N., & Duska, L. R. (2019). Cancer screening and prevention highlights in gynecologic cancer. Obstetrics and Gynecology Clinics, 46(1), 19-36.

10. Argiris, A., & Eng, C. (2004). Epidemiology, staging, and screening of head and neck cancer. Head and neck cancer, 15-60.

11. Leitzmann, M. F. (2011). Physical activity and genitourinary cancer prevention. Physical activity and cancer, 43-71.

12. Schiffman, J. D., Fisher, P. G., & Gibbs, P. (2015). Early detection of cancer: past, present, and future. American Society of Clinical Oncology educational book. American Society of Clinical Oncology. Annual Meeting, 57–65. https://doi.org/10.14694/EdBook_AM.2015.35.57