Rak pluća odnosi najviše života: Evo kako može da se otkrije na vreme

Rak pluća (karcinom bronha), jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90% slučajeva se javlja kod dugogodišnjih pušača.

Kao i neke druge maligne bolesti, blagovremeno dijagnostikovan rak pluća danas može da se prevede u hroničnu bolest i u određenim slučajevima, da se leči novim target lekovima i imunološkom terapijom, kaže prof. dr Nevena Sečen, pneumoftiziolog i pulmolog onkolog.

Rak pluća (karcinom bronha), jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90% slučajeva se javlja kod dugogodišnjih pušača. Ovaj opiminjući podatak, ukazuje na najveći faktor rizika za razvoj te bolesti, ali istovremeno potvrđuje i tezu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da se na mnoga onkološka oboljenja, pa i na ovo najsmrtonosnije, može delovati preventivno.

Prof. dr Nevena Sečen, pneumoftizolog, pulmolog i onkolog, načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha na Klinici za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine, ističe značaj preventivnog delovanja, prestankom pušenja kada je o pojedincima reč i akcijama kompletnog društva na iskorenjivanju ove štetne navike.

Preventivni sistematski pregledi sa radiološkim snimanjem pluća (niskodoznim CT grudnog koša), takođe bi pomogli da se ova bolesti, koja u ranim fazama razvoja ne daje simpotme, otkriva i leči na vreme.

Kao i mnoge druge malignem bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan, rak pluća se danas može prevesti u hroničnu bolest, a u određenim slučajevima se može lečiti novi, target lekovima i imunološkom terapijom.

Faktori rizika i siptomi

Bolest je vrlo podmukla. Ima naglašenu sklonost ka brzom širenju (metastaziranju) u okolna tkiva i druge delove tela, ali bez ranih simptomatskih signala. Kada se dijagnostikuje, često već ima udaljene metastaze. Rak pluća je na globalnom nivou, vodeći maligni uzrok smrtnosti muškaraca, kod kojih je 4 puta zastupljeniji i treći uzrok smrtnosti kod žena, posle raka dojke i kolorektalnog karcinoma.

Plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, te je starosni vrhunac oboljevanja u sredovečnom dobu, između 40 i 60 godina.

Prema podacima SZO iz 2012. godine, rak pluća je dijagnostikovan kod 1,8 miliona ljudi u svetu, a umrlo ih je 1,6 miliona. Brojke vrlo variraju od zemlje do zemlje, sve u zavisnosti od raširenosti navike pušenja.

Srbija je u vrhu zemalja sa brojem obolelih, što je upravo u vezi sa pušenjem. Vojvodina, na primer, sa populacijom od oko 2 miliona stanovnika, mesečno registruje 150 novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronha.

Podaci o incidenci raka pluća variraju i kroz vreme, sve u korelaciji sa pušenjem industrijskih cigareta, pa se ta raširena navika zato smatra najvećim faktorom rizika za razvoj raka pluća. Upozorenje se odnosi i na pasivno pušenje, jer se među obolelima uvek nađe određeni broj osoba koje nikad nisu pušile, ali su godinama bile izložene duvanskom dimu pušača.

Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti.

Stres je, prema rečima prof. Sečen, veoma značajan faktor rizika. U ranoj asimptomatskoj fazi razvoja raka pluća, kada lečenje može biti najuspešnije, najveći broj slučajeva karcinom abronha otkriva se slučajno. Alatmantniji, specifični simptomi, kao što su uporan i neuobičajen kašalj, izmenjen "pušački" kašalj, ili krv u iskašljavanju (hemoptizije), otežano disanje i bol u grduima, javljaju se tek kada je bolest većpoodmakla.

Preuzeto sa portala: https://www.b92.net/zdravlje/aktuelno/255107/svetski-dan-borbe-protiv-raka-pluca/vest