Prestanak pušenja nakon dijagnoze raka: korak koji i dalje ima značaj

Dijagnoza raka može da promeni pogled na svakodnevni život. Među brojnim pitanjima koja otvara, kod osoba koje puše često se javlja i jedno: „Da li sada uopšte ima smisla da prestanem?“ Naučni dokazi daju jasan odgovor, ima.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, u septembru 2026. objavila je pregled nalaza o značaju prestanka pušenja nakon dijagnoze raka. Njegova centralna poruka je da odvikavanje treba da bude sastavni deo onkološke nege, uz dostupnu stručnu podršku. Prestanak pušenja i nakon postavljanja dijagnoze može da poboljša preživljavanje i smanji rizik od napredovanja bolesti.

Šta pokazuju istraživanja?

U pregledu IARC predstavljena su dugogodišnja istraživanja pacijenata sa rakom pluća i bubrega koji su pušili u trenutku postavljanja dijagnoze. Istraživači su pratili promene njihovih pušačkih navika, lečenje i tok bolesti. U studiji koja je obuhvatila 517 pacijenata sa nemikrocelularnim rakom pluća stadijuma IA–IIIA, prestanak pušenja bio je povezan sa 33% manjim relativnim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka i 30% manjim rizikom od napredovanja bolesti, u poređenju sa onima koji su nastavili da puše. U istraživanju sa 212 pacijenata sa karcinomom bubrega, prestanak pušenja bio je povezan sa 50% manjim relativnim rizikom od smrti i 55% manjim rizikom od napredovanja bolesti. Ovi procenti opisuju rezultate u posmatranim grupama. Ne predstavljaju predviđanje za pojedinca niti garanciju ishoda, koji zavisi od brojnih činilaca. Ipak, pružaju važan razlog da razgovor o prestanku pušenja bude deo razgovora o lečenju.

Korist postoji i posle dugogodišnjeg pušenja

Misao da je „šteta već učinjena“ može da obeshrabri pacijenta. Međutim, IARC naglašava da su koristi zabeležene i kod osoba sa dugom istorijom pušenja, kao i kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću. Zato savet i pomoć pri odvikavanju treba ponuditi bez obzira na vrstu ili stadijum raka. To je poruka usmerena ka onome što još može da se učini. Prošlost se ne može promeniti, ali pacijentu treba omogućiti podršku za naredni korak.

Podrška umesto osećaja krivice

Razgovor o pušenju nakon dijagnoze zahteva pažnju. Strah, krivica i opterećenost lečenjem mogu da otežaju odvikavanje. IARC zato preporučuje podršku prilagođenu potrebama onkoloških pacijenata, uključujući pomoć u suočavanju sa ovim osećanjima. Porodica može da otvori taj razgovor jednostavnim pitanjem: „Kako mogu da ti pomognem?“ Pacijentu treba ostaviti prostor da kaže šta mu je teško i kakva mu podrška odgovara, bez pritiska da opravdava svoje dosadašnje pokušaje.

Prvi korak može da bude razgovor

IARC preporučuje pristup savetovanju i lekovima za odvikavanje, uz uključivanje ove podrške u onkološku negu. O odgovarajućem pristupu treba razgovarati sa lekarom koji poznaje zdravstveno stanje i terapiju pacijenta. Za početak je dovoljna jedna rečenica na sledećoj kontroli: „Želim da prestanem da pušim. Koja pomoć mi je dostupna?“ Prestanak pušenja ne zamenjuje onkološko lečenje, ali može da bude važan deo brige o zdravlju tokom bolesti,  korak za koji pacijent zaslužuje razumevanje, ohrabrenje i konkretnu pomoć.

Izvor: IARC — Tobacco cessation after cancer diagnosis: a fundamental component of cancer care, 23. septembar 2026.