Tinjajući mijelom: može li imuni sistem da otkrije kod koga će bolest napredovati?

Kod nekih ljudi promene koje prethode aktivnom mijelomu godinama ostaju stabilne. Kod drugih bolest napreduje. Naučnici istražuju da li deo odgovora na ovu razliku leži u naslednim osobinama imunog sistema.

Saznanje da postoji stanje koje može da preraste u malignu bolest otvara teško pitanje: šta će se dogoditi dalje? Kod tinjajućeg mijeloma upravo je ta neizvesnost jedan od najvećih izazova.

Šta je tinjajući mijelom?

Multipli mijelom je maligno oboljenje plazma ćelija, ćelija imunog sistema koje se nalaze u koštanoj srži i stvaraju antitela. Tinjajući, odnosno asimptomatski mijelom, podrazumeva prisustvo abnormalnih plazma ćelija u koštanoj srži i/ili abnormalnog proteina u krvi ili mokraći, bez znakova oštećenja organa karakterističnih za aktivnu bolest. Kod nekih osoba vremenom napreduje, dok kod drugih dugo ostaje stabilan. Zbog toga je redovno praćenje važan deo brige o pacijentu.

Novi pogled na ulogu imuniteta

Projekat koji finansira Cancer Research UK, pod vođstvom dr Elise Rees sa Univerzitetskog koledža u Londonu, istražuje da li nasledne razlike u imunom sistemu utiču na rizik od napredovanja tinjajućeg mijeloma. U središtu pažnje su NK ćelije, poznate kao prirodne ćelije ubice. One učestvuju u prepoznavanju i uništavanju potencijalno opasnih ćelija. Istraživači ispituju da li određene kombinacije naslednih gena menjaju način na koji NK ćelije prepoznaju abnormalne plazma ćelije i kontrolišu ih. To je za sada istraživačka hipoteza. Projekat tek treba da utvrdi koliko ove razlike mogu da pomognu u predviđanju toka bolesti.

Šta se prati u studiji COSMOS?

Istraživanje koristi uzorke i podatke iz studije COSMOS, koja prati osobe sa tinjajućim mijelomom. COSMOS je opservaciona studija: u njoj se ne ispituje lek, već se prikupljaju podaci kako bi se bolje razumelo nastajanje aktivne bolesti. Učesnici nastavljaju redovne kontrole kod svojih hematologa.

Zašto je preciznija procena važna?

Cilj je da se u budućnosti pouzdanije razlikuju osobe kojima je dovoljno praćenje od onih kojima bi ranija intervencija mogla da koristi. Posmatranje abnormalnih ćelija zajedno sa osobinama imunog sistema moglo bi da doprinese individualnijem pristupu. Međutim, još nije potvrđeno da će ovo istraživanje dovesti do testa za rutinsku praksu. Ranije lečenje već se ispituje kod određenih pacijenata sa visokorizičnim tinjajućim mijelomom. Jedno kliničko ispitivanje pokazalo je da daratumumab može da odloži napredovanje u aktivni mijelom u toj grupi. Ovi rezultati ne znače da je isti pristup potreban svakoj osobi sa ovom dijagnozom.

Šta ovo znači za pacijente danas?

Redovne kontrole omogućavaju hematologu da prati promene i procenjuje naredne korake. Aktivno praćenje predstavlja planiranu medicinsku brigu, čak i kada terapija nije odmah potrebna. Na kontroli vredi postaviti pitanja: kojoj grupi rizika pripadam, šta pratimo u mojim nalazima i koje promene bi uticale na odluku o lečenju? Za pacijenta, jasnije razumevanje plana praćenja može da učini period neizvesnosti podnošljivijim. Za nauku, izazov ostaje da pronađe pouzdanije načine da prepozna kome je pomoć potrebna ranije i kakva pomoć donosi najveću korist.

Izvor: Cancer Research UK — What can our genes tell us about preventing myeloma?